Rat u Gradu

str. 64. Progonjen

    Je­dnog da­na slu­?aj­no sam na uli­ci su­sreo svo­ga škol­skog ko­le­gu i pri­ja­telja iz Sa­ra­je­va Emi­la Bra­to­lji­?a. I on se od ne­?e­ga sklo­nio u Split. Slu­žbe­no iz zdrav­stve­nih ra­zlo­ga. Ni­sam ga ispi­ti­vao kao što ni­je ni on me­ne. Read more »

str. 63. Split

    Bi­la je prva po­lo­vi­ca ve­lja­?e kad mi je stric re­kao da mo­ram odmah bje­ža­ti iz Mos­ta­ra. Net­ko ga je upo­zo­rio da kru­ži pri­?a ka­ko se nje­gov sin Mi­?e vra­tio iz Aus­tri­je i kri­je se kod ku­?e. Na lis­ti že­lje­nih Mi­?e je kod ta­dašÂ­njih par­ti­za­na, a do­ju­?e­rašÂ­njih ?e­tni­ka, ve­oma vi­so­ko ko­ti­rao. Read more »

str. 62. bomba?

     Ni­je nam tre­ba­lo dva­put re­?i. Iz mjes­ta smo zgra­bi­li pu­nom brzi­nom, sa­mo nam je ispod no­gu frca­lo ka­me­nje. Ka­ko mi je stri­na Ani­ca ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je na­pra­vi­la opa­nkeľopu­ta­re, bio sam la­gan kao pti­ca. Read more »

str. 61. Mostar

    U to vri­je­me još je dje­lo­va­lo drušÂ­tvo “Na­pre­dak”, smje­šte­no na Je­la­?i­?e­vom trgu, na naj­vi­šem ka­tu zgra­de Grad­ske ka­va­ne. Pre­ko ne­kih zna­na­ca bio sam, kao po­tr?ka­lo, uklju­?en u rad. Read more »

str. 60. U ?ekanju UDB-e

    ?e­trde­set go­di­na ka­sni­je bio sam u To­ron­tu, Ka­na­da, u po­sje­tu kod ro­?a­ka Slav­ka La­si­?a ko­ji je još ne­gdje pe­de­se­tih go­di­na po­bje­gao iz mrske Srbo­sla­vi­je. Tu sam upo­znao mno­ge di­vne lju­de, ko­ji­ma je i sa­mi spo­men Hrvat­ske na­kon du­gih de­se­tlje­?a emi­gra­ci­je pu­nio o?i su­za­ma. Read more »

str. 59. Kardinalov dar

    U tre­nu sam osje­tio stru­ja­nje i zra­?e­nje ne­ke po­se­bne to­pli­ne i bla­go­tvor­nos­ti iz Preu­zvi­še­no­ga. Nje­ga je na­pri­je za­ni­ma­lo što znam o su­dbi­ni mo­je obi­te­lji. Re­kao mi je da oca do­bro po­zna i da su pri­ja­te­lji. Oslo­bo­dih se i po­?eh ko­li­ko god sam bo­lje mo­gao sa­bra­no od­go­va­ra­ti na sva nje­go­va pi­ta­nja. Read more »

str. 58. Susret s preuzvišenim Alojzijem Stepincem

SVJE­TLOST  U  TMI­NI

     Kon­cem stu­de­no­ga 1945. go­di­ne, po­sli­je otpus­ta iz za­ro­blje­ni­?kog lo­go­ra u Ko­vi­nu, mo­ji su prvi ko­ra­ci po do­las­ku u Za­greb bi­li us­mje­re­ni na kap­tol, u Ka­te­dra­lu. Ispu­nja­vao sam za­vjet da ?u, ako pre­ži­vim, na taj na­?in za­hva­li­ti Bo­gu.

   Read more »

Str. 53. Kraj prvog dijela

    Dan – dva ka­sni­je oti­šao sam na Mi­ro­goj s na­mje­rom po­sje­ti­ti voj­ni­?ko gro­blje i po­mo­li­ti se na tom mjes­tu za du­še svih onih ko­ji­ma grob­ovi mo­žda ni­ka­da ne­?e bi­ti obi­lje­že­ni. Na­šao sam pr­eora­no po­lje. Read more »

Str. 52. pola Križnog puta.

    NE, ovo nije kraj križnog puta, ovo je “samo” prva polovica. Neznam ima li goreg mu?enja, nego pustiti nekoga na slobodu, da bi ga uskoro opet lišio slobode i mu?io skoro do smrti?? Read more »

Str. 51. Tifus

    Dru­gi do­ga­?aj, ne­iz­bri­si­vo ure­zan u mo­je pa­m?e­nje, jest mo­je obo­lje­nje od trbu­šnog i pje­ga­vog ti­fu­sa is­to­do­bno. Ne­ko­li­ko da­na imao sam u?es­ta­le pro­lje­ve, ne­ka­kve to­?ki­ce po ti­je­lu i vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru. Osim me­ne obo­lje­la je još ne­ko­li­ci­na. Read more »

Str. 50. PTSP?

      50 strana… niti polovica muka i Križnoga puta.

    Na­ša “ko­mu­na” po­?e­la se ve­oma la­ga­no ali i si­gur­no osi­pa­ti. Vje­ru­jem da je svat­ko od nas že­lio da ve? je­dnom i nje­ga pro­zo­vu ka­ko bi do­šao kraj ne­iz­vje­snos­ti. Iz tog vre­me­na pam­tim dva do­ga­?a­ja. Po­ku­šat ?u ih opi­sa­ti.

Read more »

Str. 49. Odlasci

    Ka­sni­je smo do­bi­li i ne­ku vrstu sla­ma­ri­ca ko­je smo pu­ni­li ku­ku­ru­znom ko­mu­ši­nom. Svi ko­ji ni­su ima­li po­kri­va? do­bi­li su po je­dnu tan­ku voj­ni­?ku de­ku. Read more »

Str. 48. Prve posjete

    Je­dnog da­na ne­ko­li­ci­na je bi­la pro­zva­na. Neko su vri­je­me staj­ali kod ula­zne ka­pi­je. Ka­pi­ja se otvo­ri­la, ušao je je­dan ofi­cir a za njim ne­ko­li­ko že­na. Bi­la je to ro­dbi­na pro­zva­nih ko­ja ih je, tra­ga­ju­?i od lo­go­ra do lo­go­ra, us­pje­la pro­na­?i. Read more »

Str. 47. Kovin

    Pri­je su­sre­ta u ne­kom od pret­ho­dnih lo­go­ra ni­ko­ga ni­sam po­zna­vao. Po go­di­na­ma sam sa­svim si­gur­no naj­mla­?i. To mi je ma­la pre­dnost kod di­obe hra­ne. Go­to­vo sva­ki ku­har mi na­li­je gus­tiš i do vrha na­pu­ni por­ci­ju. Read more »

Str. 46. Neamnestirani

    Pa­pi­ri s na­šim poda­ci­ma pre­da­ti su u upra­vu lo­go­ra. Vi­jest o amnes­ti­ji je po­uz­da­na. Stu­pi­la je na sna­gu 3. ko­lo­vo­za. Raz­mje­šta­nje. Ko­ji dan ka­sni­je na­log da se svi hrvat­ski ?a­sni­ci pre­se­le u han­gar broj dva. Ne mo­že­mo svi sta­ti. Ima nas pre­ko ti­su­?u. I ja me­?u nji­ma. Read more »