Rat u Gradu

Str. 53. Kraj prvog dijela

    Dan – dva ka­sni­je oti­šao sam na Mi­ro­goj s na­mje­rom po­sje­ti­ti voj­ni­?ko gro­blje i po­mo­li­ti se na tom mjes­tu za du­še svih onih ko­ji­ma grob­ovi mo­žda ni­ka­da ne­?e bi­ti obi­lje­že­ni. Na­šao sam pr­eora­no po­lje. Na sa­mo­me ru­bu voj­ni­?ko­ga gro­blja je­dan križ, slu­?aj­no iz­bje­gao zlo­?i­na­?koj des­tru­kci­ji. Izmo­li­vši nad tim gro­bom mo­li­tvu, do­ša­vši ku­?i za­pi­sao sam ove ret­ke:

DU­ŠNI  DAN  NA  PRE­ORA­NOM  GRO­BLJU

Drhta­vi, je­ca­vi zvu­ci ne­vi­dlji­vih da­le­kih li­ra

tre­pe­re zra­kom. Zje­ne sje­?a­nja pu­ne.

Ni­je­ma ozbi­ljna li­ca. Nit­ko ne re­me­ti mi­ra.

Tek ža­lost i su­ze di­ra­ju na­pe­te stru­ne

vje­?nos­ti. Ki­ša ro­mi­nja. Te­ško lje­plji­vo bla­to

ko­ra­ke gu­ši. Gro­bo­vi mu­kom i šu­tnjom

go­vo­re. Svi­je­?e ti­nja­ju. Je­sen pro­si­pa zla­to

lišÂ­?a… I vo­?en ne­ja­snom slu­tnjom

 upra­vih ko­ra­ke sta­zom. Na te sam mi­slio bra­te.

Ni­je da­le­ka pro­šlost, ni­je da­le­ko do­ba

kad nas ras­ta­vi­še. Zli­kov­ci, bra­te, mi kra­te

spo­zna­ju ka­ko si umro i mjes­to tvo­je­ga gro­ba.

 Sta­za se bli­ži ve? kra­ju. Još je­dan osa­mljen grob.

Pro­kis’o drve­ni križ su­za­ma ki­še pla­?e.

Na kri­žu na­tpis: po­ru­?nik, ne­po­znat i smrti dob.

Osje­tih je­caj u grlu. Gro­bo­vi tu­gu zra­?e.

 Ove sti­ho­ve, kao i prvi dio mo­jih sje­?a­nja, po­sve­?u­jem svo­me bra­tu Iva­nu Ni­ni La­si­?u, po­ru­?ni­ku PTSľa, ubi­je­nom u svi­bnju 1945. go­di­ne u Ble­ibur­gu ili na je­dnom od kri­žnih pu­te­va.

 KRAJ PRVOG DIJELA