Rat u Gradu

Str. 49. Odlasci

    Ka­sni­je smo do­bi­li i ne­ku vrstu sla­ma­ri­ca ko­je smo pu­ni­li ku­ku­ru­znom ko­mu­ši­nom. Svi ko­ji ni­su ima­li po­kri­va? do­bi­li su po je­dnu tan­ku voj­ni­?ku de­ku. Ži­vot je pos­ta­jao, ba­rem s fi­zi­?ke stra­ne, po­dnošÂ­ljiv. Je­di­no nas je mu­?i­la ne­iz­vje­snost. I ?ežÂ­nja za obi­tel­ji­ma.

    Ne­što se, bez ika­kve na­ja­ve, po­?i­nje do­ga­?a­ti. Obi­?no ju­trom do­šao bi  za­po­vje­dnik lo­go­ra i pro­zvao ne­kad je­dnog a ne­kad ne­ko­li­ci­nu. Mo­ra­li su uze­ti oso­bne stva­ri i pod stra­žom su bi­li odve­de­ni iz lo­go­ra. Ubrzo smo sa­zna­li da je OZN-a, iz ne­kog mjes­ta ko­je su na­ve­li u opi­su svo­ga kre­ta­nja za vri­je­me ra­ta, za­tra­ži­la nji­ho­vo pri­vo­?e­nje. O nji­ho­voj ko­na­?noj su­dbi­ni ne mo­gu ni­šta re­?i. Ipak, to je bi­lo vri­je­me te­ških ri­je­?i, tešÂ­kih op­tu­žni­ca i ola­ko izri­ca­nih smrtnih, do­ži­vo­tnih i ci­je­le s­ka­le vremen­skih ka­zni. U mom ka­sni­jem ro­bi­ja­škom sta­žu su­sre­tao sam, bi­lo pod is­tra­gom bi­lo u ka­zni­oni­ci, mno­go lju­di ?i­ja je kri­vi­ca bi­la do­ka­zi­va­na go­to­vo u pra­vi­lu vlas­ti­tim pri­zna­njem. Ta su se pri­zna­nja do­bi­va­la u ti­je­ku du­gih is­tra­ga u ko­ji­ma su is­tra­ži­te­lji­ma sva sred­stva bi­la do­pu­šte­na. Ta­kve me­to­de pam­te i mo­ji bu­brezi, mo­ja le­?a i go­to­vo svi di­je­lo­vi ti­je­la, pa i oni na­jin­ti­mni­ji. Sa­vrše­no ja­sno pam­tim tre­nut­ke ka­da sam bio na ru­bu sna­ga, spre­man da pri­znam da sam go­ri od naj­go­reg zlo­?in­ca. Sve te na­še op­tu­žni­ce, u ogro­mnom bro­ju slu­?a­je­va, u je­dnoj pra­vnoj drža­vi opovrgao bi svaki osrednji odvjetnik. No u sustavu una­pri­jed do­ne­se­nih pre­su­da i naj­bo­lji od­vje­tnik sli­?io je Don Ki­ho­tu.

  NASTAVLJA SE