Rat u Gradu

str.108. Å to se sprema?

Razno

    Pri­mije­ti­li smo da se ne­što po­se­bno­ga, neuobi­?a­je­nog do­ga­?a ka­da su je­dnog da­na po so­ba­ma proz­vani po­je­din­ci i odve­de­ni u “sta­kla­ru”. Uku­pno ih je bi­lo pe­de­se­tak. Me­?u nji­ma je bi­lo ne­mo­gu­?e pos­ta­vi­ti je­dno­zna­?nost. Izmi­je­ša­no drušÂ­tvo. Continue Reading »

| Comments Off on str.108. Å to se sprema?

06.12.91.

Razno

   Tog 06.12.91. probudilo me po obi?aju nekoliko uzastopnih eksplozija, ali to je ve? bio “normalni” slijed doga?anja. Bilo mi je lijeno išta zapo?eti, djelovala je na mene samo?a i pomalo se prikradala nekakva apatija. Toliko vremena je prošlo, a ništa dobroga, poslije konvoja Libertas, nije se doga?alo. Continue Reading »

| Comments Off on 06.12.91.

str.107. Revizija stava – I

Razno

    Po­ku­ša­vao sam uvi­jek bi­ti što ne­upa­dlji­vi­ji, po mo­gu­?nos­ti što ma­nje za­pa­žen. Držao sam se stro­go propi­sa, jer sam bio svjes­tan da bih sva­ki is­ko­rak sku­po pla­tio. Ra­zlog mo­joj bo­ja­zni je bi­lo izne­na­dno i ni­?im objašÂ­nji­vo za­ni­ma­nje ko­je je pre­ma me­ni po­ka­zao Ju­re Bi­li?, na­vo­dno ka­pe­tan OZN-e, po­mo­?nik upra­vni­ka za­tvo­ra. Continue Reading »

| Comments Off on str.107. Revizija stava – I

str.106. Još 9 mjeseci.

Razno

    Rad mi je ?ak bio i pla­?en. Za­ra­da, ko­ju ni­ka­da u ži­vo ni­sam vi­dio, di­je­li­la se na tri di­je­la. Prva tre­?i­na je išla upra­vi ka­zni­oni­ce na ime di­je­la tro­ško­va mog iz­drža­va­nja, dru­ga je išla u moj de­po­zit (to sam tre­bao do­bi­ti pri­li­kom izlas­ka na slo­bo­du), dok je tre­?a slu­ži­la za po­dmi­re­nje ra­?u­na u za­tvor­skoj kan­ti­ni, gdje sam u to do­ba mo­gao ugla­vnom ku­p­ova­ti si­tni­ce za oso­bnu hi­gi­je­nu. Continue Reading »

| Comments Off on str.106. Još 9 mjeseci.

str.105. sa posla na posao…

Razno

    Je­dno­ga da­na, usred ra­da, Ni­ko­la odba­ci ?e­ki? i po­ža­li se stra­ža­ru ko­ji je bio u bli­zin­i da ja sa­mo za­bu­ša­vam i da on ra­di te­ži dio po­sla. Do ta­da to ni­je­dnom ni­je spo­me­nuo. Stra­žar pre­su­di da za­mi­je­ni­mo alat­ke. Sa­da sam ja uda­rao a Ni­ko­la pri­drža­vao šip­ku. Sva­ki moj uda­rac po­pra­tio je ne­kom pri­mje­dbom ru­ga­ju­?i se i vri­je­?a­ju­?i me. Continue Reading »

| Comments Off on str.105. sa posla na posao…

Vukovar… i zaborav.

Razno

Novinar Boris Dežulovi?… otišao u Vukovar dok su u njemu “oslobodioci” plesali bal vampira. Treba to pro?itati, ali mene je ovo dojmilo:

“Ne?e vam se svidjeti − kao što vam se ne svi?a podatak da gotovo pola hrvatske djece nikad nije ?ulo za Ov?aru – ali i Vukovar ?e ovakav, bron?an i dosadan, jednog dana biti zaboravljen, tek jedna petina Hrvata pamtit ?e Domovinski rat, druga ?e teoretski pamtiti tek smiješne filmove o njemu, tre?a ?e ga smatrati relativnim, ?etvrtu odavno više ne?e biti briga, a peta o tom, kako ste rekli, Daruvaru, Bjelovaru, Vukovaru, ili kako ve?, iskreno – ne?e imati pojma.”

Kratak je ljudski vijek, a pam?enje je još kra?e. Ako ovaj blog produži za koji dan pam?enje, ispunio je svrhu.

| Comments Off on Vukovar… i zaborav.

str.104. Kamenolom.

Razno

    Vri­je­me sam pro­vo­dio sje­de­?i na svo­me mjes­tu, jer je le­ža­nje pre­ko da­na bi­lo za­bra­nje­no. Da­ni su bi­li uža­sno du­gi, jer su bi­li po­tpu­no bez sa­drža­ja. Continue Reading »

| Comments Off on str.104. Kamenolom.

str.103. Pobuna?!?

Razno

    U ti­ši­ni ko­ja je nas­ta­la na­kon po­mo­?ni­ko­vog prio­p?e­nja za­?u­jem vlas­ti­ti glas i shva­tim da sam re­kao: ja ne mo­gu. U is­tom tre­nut­ku, kao odjek, za­?u­še se dru­gi gla­so­vi go­vor­e?i da ne mo­gu ni oni. Po­mo­?nik se po­?e de­ra­ti kao da je po­lu­dio na­re­?u­ju­?i po­kret. Nit­ko se ni­je ni po­ma­kao. Continue Reading »

| Comments Off on str.103. Pobuna?!?

str.102. Rudarski život.

Razno

    Za dan na­tje­ca­nja iza­bra­na je ne­dje­lja, tako da su obje gru­pe do­bi­le ra­di­li­šta po­dje­dna­ke kva­li­te­te. Ci­vi­li taj dan ni­su ra­di­li, pa su na izvo­zu is­ko­pa­nog uglje­na bi­li sa­mo za­tvo­re­n­ici. Sva­ka je gru­pa do­bi­la po odre­?e­ni broj me­tal­nih mar­ki­ca-bro­je­va ko­ji su vje­ša­ni na va­go­ne­te da bi se na izlazu zna­lo ko­ja je gru­pa ugljen is­ko­pa­la. Jasno da u bor­bi s vrhun­skim pro­fe­si­onal­ci­ma ni­smo ima­li šan­su. No, Uze­ir je sko­vao plan. Continue Reading »

| Comments Off on str.102. Rudarski život.