Rat u Gradu

Nove serije

Razno

    Nisam posebno objavio “okruglicu”, nedavno je broj posjeta prošao 30.000 u ovoj godini. Obveza je to koja me tjera dalje, a ima u pripremi dosta  materijala za objavu. Nastavak dnevnika tete Anke, zapisi Jusa o bitkama s tenkovima, zapisi padre Iva Martini?a, itd… I tako se skupilo materijala više nego ja uspijevam obraditi i odraditi… Pa dobro, zima je duga, poslije ove je nova zima i tako dok bude što za objavu.  Continue Reading »

| Comments Off on Nove serije

str.101. Smanjenje kazne.

Razno

    Kad je ko­na­?no za­po­vje­dnik re­kao da se opros­ti­mo, mo­ji­ma pa­de na pa­met da mi ni­su prio­p?i­li naj­ra­do­sni­ju i naj­lje­pšu vi­jest. Dan ra­ni­je je moj od­vje­tnik g. Ba­la­gi­ja ja­vio maj­ci da mi je Vrho­vni sud BiH ka­znu pre­ina­?io sa 5 na 3 go­di­ne za­tvora. Continue Reading »

| Comments Off on str.101. Smanjenje kazne.

str.100. Posjet!

Razno

    Pri­bli­ža­va­li smo se ži­ci ko­jom je bio ogra­?en naš lo­gor. Ne­da­le­ko od ula­za pro­te­za­la se us­ka pru­ga ?i­je su tra­?ni­ce vo­di­le do bli­zine no­vog okna, na­pu­šte­nog, jer se po­ka­zao “?o­rak”. Pred sa­mim ula­zom bi­la je mi­ni­ja­tur­na skre­tni­ca. Continue Reading »

| Comments Off on str.100. Posjet!

str. 99. umalo problem!

Razno

    Bio je ko­nac ruj­na, na­vrša­vao se mje­sec da­na mog ra­da u ru­dni­ku. Znao sam da me­?u na­ma ima “cin­ka­ro­ša”, lju­di uli­zi­ca, pro­da­nih du­ša ko­ji su po­ku­ša­va­li, bla­te­?i dru­ge, ola­kša­ti vlas­ti­tu su­dbi­nu. Do ta­da ih još ni­sam bio upo­znao, ka­sni­je ?u ih ve­oma ?es­to su­sre­ta­ti. Continue Reading »

| Comments Off on str. 99. umalo problem!

str. 98. kopanje

Razno

    Mog prvog ra­dnog da­na upo­znao sam “hun­to­ve”, va­go­ne­te u ko­je je sta­ja­lo oko to­nu uglje­na. Ci­je­lo ra­dno vri­je­me uba­ci­vao sam u njih ot­ko­pa­ni ugljen, ra­de­?i naj­bo­lje što sam umio i mo­gao. Continue Reading »

| Comments Off on str. 98. kopanje

str. 97. Rad u rudniku

Razno

    Je­dan od nad­zor­ni­ka u na­šoj smje­ni bio je pos­ta­ri­ji ru­dar La­zar. S ve­li­kim br?i­na­ma dje­lo­vao je do­bro­du­šno. Bio je do­bar pre­ma svima na­ma sve dok nas na­kon mje­sec da­na ni­je po­?eo di­je­li­ti po na­ci­ja­ma i kva­li­fi­ka­ci­ja­ma dje­la za ko­ja smo bi­li su­?e­ni. Continue Reading »

| Comments Off on str. 97. Rad u rudniku

str. 96. Rudar!

Razno

    Na­kon ve­?e­re i pra­nja zdje­le, odve­de­ni pred dru­gu ba­ra­ku, pri­mi­li smo kažÂ­nje­ni­?ko rublje i odi­je­la kao i glo­ma­zne, ne­udo­bne ci­pe­le. Odi­je­la su bi­la od gru­be tka­ni­ne ta­mno­sme­?e bo­je, okru­gla ka­pa po­put plit­ke zdje­le od is­tog ma­te­ri­ja­la. Ru­blje je bi­lo bi­je­le bo­je. Ide­al­no za rad u ru­dni­ku, po­mi­slih. Continue Reading »

| Comments Off on str. 96. Rudar!

str. 95. Kakanj, KPD Zenica!

Razno

    To?no na go­dišÂ­nji­cu mog uhi­?e­nja, 26. ko­lo­vo­za, ra­no uju­tro smo pro­bu­?e­ni. Re­?e­no nam je da spa­ki­ra­mo svo­je stva­ri jer ide­mo u “pre­ko­man­du”. To je mo­glo zna­?i­ti ka­zni­oni­cu u Ze­ni­ci ili Fo­?i. Po­sli­je do­ru­?ka (to­pla “go­la” ci­ko­ri­ja) po­di­je­ljen nam je po je­dan kruh, po­ve­za­ni smo lan­ci­ma u pa­ro­ve i u ko­lo­ni odve­de­ni na že­lje­zni­?ku pos­ta­ju. Bi­lo nas je ?e­trde­se­tak s pra­tnjom od je­dnog mi­li­ci­ona­ra na dvo­ji­cu osu­?e­ni­ka. Continue Reading »

| Comments Off on str. 95. Kakanj, KPD Zenica!

“DOGODILO SE NA DANAÅ NJI DAN…”

Razno

    E, pa ja sam bio naivan, zapravo idealista “od formata”. Priznajem javno i uvijek se vratim na to da mi zbilja nije padalo na pamet da ?e netko napasti Grad!! Ma ni Sr?, ni Žarkovicu, ni… I onda se po?elo doga?ati u Konavlima, pa je došlo i u Župu, znao sam da tamo gori i da padaju granate! Ali, JOÅ  UVIJEK sam uvjeravao sebe da Grad ne?e, pa to je kao da netko ispali koju granatu na Firencu, Rim, Veneciju?!? Continue Reading »

| Comments Off on “DOGODILO SE NA DANAÅ NJI DAN…”

str. 94. U zatvoru

Razno

    Tu no? ni­sam mo­gao du­go za­spa­ti, sve mi se ?inilo kao ne­ka­kav san. No u zlu vi­jest vi­še ni­sam mo­gao su­mnja­ti. Oca sam za­is­ta ve­oma vo­lio i po­što­vao i osje­?ao sam ne­iz­mjer­nu tu­gu što se s nji­me ni­sam mo­gao opros­ti­ti. Continue Reading »

| Comments Off on str. 94. U zatvoru

Str. 93. Susret s ujakom

Razno

    Su­znih o?i­ju ujak i ja smo se za­grli­li i tad za­?uh ri­je­?i: ja­dno mo­je si­ro?e. Ni­sam ga shva­tio. Vje­ro­ja­tno vi­de­?i da ne znam o ?e­mu go­vo­ri, ujak mi obja­sni da mi je otac umro 31. ožuj­ka. Odje­dnom se sje­tih je­dnog do­ga­?a­ja ko­ji sam po­tpu­no za­bo­ra­vio. Ne­gdje u tra­vnju, kad sam još bio u sami­ci pod is­tra­gom, ne­po­zna­ta me je oso­ba, vje­ro­ja­tno za­tvo­re­nik kao i ja, po­zva­la kroz “špi­jun­ku” bli­že k vra­ti­ma i ša­pa­tom mi re­kla da mi je umro otac. Continue Reading »

| Comments Off on Str. 93. Susret s ujakom

str. 92. Osuda.

Razno

    U za­vršnoj ri­je­?i tu­ži­telj je po­spa­no na­gla­sio ve­li­ku drušÂ­tve­nu opa­snot op­tu­že­ni­ka tra­že­?i po za­ko­nu naj­ve­?u ka­znu. Moj je od­vje­tnik u svo­me izla­ga­nju tvrdio da ni­šta ni­je do­ka­za­no i tra­žio oslo­bo­?e­nje. Po­sla­ni smo u ho­dnik da ta­mo sa­?e­ka­mo pra­vo­ri­jek. Continue Reading »

| Comments Off on str. 92. Osuda.