Borbe za Vukovi?e
Juso Grebovi?:
Polako idemo prema Vukovi?ima, dolazimo do prvih ku?a, ?etnici su nas po?eli ga?ati minobaca?ima. Granatiranje je prestalo i mi polako ulazimo u selo, kad iz prve ku?e sa lijeve strane, nekih 20 metara od nas, po?eli su pucati i moj suborac iz Kaboge je pao pogo?en i ostao je na mjestu mrtav.
Pošli smo u tu ku?u i našli smo neki stari bra?ni par, baba je bila ranjena od gelera, pitali smo tko je pucao, stari je rekao da je neko bio u potkrovlju i da je pobjegao. Tada je i Gejo bio ranjen od gelera. Ja sam se vratio u Kaladjurdjevi?e po svoj top, zaka?ili smo ga za kamion, pa smo pošli nazad u Vukovi?e. U me?uvremenu su suborci prebacili ranjenog Geja, ranjenu babu i starog prema gradu. Odveli su i mog pokojnog prijatelja Zoku.
Kad smo pošli prema Vukovi?ima, ?etnici su opet po?eli granatirati, došli smo do prvih ku?a i brzo smo istr?ali iz kamiona i presko?ili preko me?e i u tom momentu je maljutka pogodila po sred kamiona! Brzo smo utr?ali u ku?u i našli zaklon, tek tad sam shvatio da od nas je od smrti dijelilo manje od 10 sekundi. Taj dan je ranjen i moj najbolji prijatelj Cipol i moj suborac Dado i to od zolje. Jedno od najtežih ratišta sigurno su Vukovi?i, ?etnici su nas granatirali stalno, do podne bi izbrojili 300 granata, a od podne nismo više brojili. Granate su padale u buketima po 8 i više granata odjednom i tako cijeli dan.
NASTAVLJA SE
