Borbe za Vukoviće

Juso Grebović:

Polako idemo prema Vukovićima, dolazimo do prvih kuća, četnici su nas počeli gađati minobacačima. Granatiranje je prestalo i mi polako ulazimo u selo, kad iz prve kuće sa lijeve strane, nekih 20 metara od nas, počeli su pucati i moj suborac iz Kaboge je pao pogođen i ostao je na mjestu mrtav.

Pošli smo u tu kuću i našli smo neki stari bračni par, baba je bila ranjena od gelera, pitali smo tko je pucao, stari je rekao da je neko bio u potkrovlju i da je pobjegao. Tada je i Gejo bio ranjen od gelera. Ja sam se vratio u Kaladjurdjeviće po svoj top, zakačili smo ga za kamion, pa smo pošli nazad u Vukoviće. U međuvremenu su suborci prebacili ranjenog Geja, ranjenu babu i starog prema gradu. Odveli su i mog pokojnog prijatelja Zoku.

Kad smo pošli prema Vukovićima, četnici su opet počeli granatirati, došli smo do prvih kuća i brzo smo istrčali iz kamiona i preskočili preko međe i u tom momentu je maljutka pogodila po sred kamiona! Brzo smo utrčali u kuću i našli zaklon, tek tad sam shvatio da od nas je od smrti dijelilo manje od 10 sekundi. Taj dan je ranjen i moj najbolji prijatelj Cipol i moj suborac Dado i to od zolje. Jedno od najtežih ratišta sigurno su Vukovići, četnici su nas granatirali stalno, do podne bi izbrojili 300 granata, a od podne nismo više brojili. Granate su padale u buketima po 8 i više granata odjednom i tako cijeli dan.

NASTAVLJA SE

Series NavigationOdmorGinulo se…

Comments are closed.