Jedna više – manje “normalna” ratna no?…
Juso Grebovi?:
Iako nisam pušio, u tom momentu ne znam što bih bio dao za jednu cigaretu!! No? je strašno sporo odmicala, izgledalo je da nikada ne?e svanuti….Kiša je i dalje jako padala a ja sam se po?eo sve ja?e tresti jer sam bio potpuno mokar, a rano jutro je bilo hladno. Ponekad sam ipak ?uo da netko prigušeno kašlje. I taman kad pomislim: dobro je, to su naši – a onda se javi i misao: pa i ?etnici znaju kašljati?!?
Kiša je pred samo svanu?e malo popustila a ja ne znam ni koliko je sati, ali mi se stalno ?ini: evo samo što nije, sada ?e svanuti. Relativno je kako duga može biti no? kad si mokar, promrzao, kad su ti uši kao kod zeca, a zvukova svejedno kao da i nema… Posebno su dugi oni zadnji sati no?i, ma ne sati nego minuti, pred svitanje. A sa svih strana, iza svakog kamena, iza svakog grma možda ?eka kakav metak, možda su se po no?i prišuljali do naših položaja… Svakakve se misli roje po glavi… Pa se umirujem: ma gdje ?e se oni šuljati po ovakvoj no?i i ovakvome kamenjaru, niti su na svome, niti se za svoje bore… Spavaju na suhome i briga ih za nas… barem za sada!
Pomalo je ipak po?elo svitati, i ta duga no? ima svoj kraj, prvi sramežljivi traci svjetla po?eli su se nazirati kroz tamu, a napokon je i kiša prestala. I napokon sam ?uo šaputanje u škripovima i u grmlju i shvatio da su ipak oko mene samo moji suborci. Više-manje mokri i promrzli kao i ja. A u takvome društvu brzo se zaboravi duga no?, sve muke i no?ni zvukovi… No? je prošla – novi ratni dan je pred nama. Neprijatelj je tu na par koraka u selu. Bude se sva ?ula, onaj oprez koji je nastao kao osmo ?ulo.
I od promrzlog malog ?ovjeka, mokrog i jadnog, koji kao ?uk sjedi na šljemu punom vode -Â u osvitu zore opet nastaje ratnik!! Borac za slobodu Hrvatske. Za ovo što danas imamo. Protekla no? samo je jedna više od onih ružnih… Idemo dalje!
Ipak – možda ove slike probude malo savjesti kod svih koji su zaboravili kako se iskovala sloboda. Kako su mali ljudi davali sebe, svoje zdravlje. Dali smo im to vratili barem djelomi?no, osim što se na onih 200-250.000 ovakvih branuitelja s prve crte dodalo 250.000 kafe kuharica, ?ata i puha?a u trumbetu?? Juso u ovo praskozorje nije imao ni kafu ni išta toplo, njegova toplina sušila je odje?u. Isti dan nastavio je svoj ratni put… Neki “ratnici”, danas visoko pozicionirani, u toplim uredima pili su prvu jutarnju…
NASTAVLJA SE
