136 jbm ti ma… !!

    Evo me uhitilo… piskaranje. Dođe to tu i tamo, pa prsti samo lete po tipkovnici, na koncu ispadne nešto, a rijetko popravljam i vraćam se na napisano. Neznam zašto (ma znam, kriv je dnevnik!) sam se sjetio jednog dana u studenom 91, kada sam sa Ladijem iz tehnike bolnice na krovu zgrade postavljao antenu, dok je patrolac prolazio dosta blizu, a mi se pitali hoće li nas zasut… Srećom nije, ali mu svejedno je… sve po spisku! Nadam se da je skot već odavno izrezan i pretvoren u ožice i pantarule, ili negdje zagađuje dno mora… dovoljno duboko da nikad ne izađe!

Evo kako sam počeo pisati ratnu crticu:

    Da ne bude zabune: 136 je bila oznaka onog patrolnog brodića, one tzv “JRM”, koji se veživo u četverovezu ispred robne kuće Minčete. Ponekad je dolazio i 138, jbm majku i njemu.

    Ali zašto sad odjednom to? Pa eto pisao sam nešto,  pa sam se pod utiskom Ratnog dnevnika sjetio tzv. “JNA”, i tzv. “JRM” milu im… Sjetim se tih patrolaca, jest da na 3 bofora mora njesu izlazili iz porta, ali imali su topčić koji nam je učinio dosta štete. I, tragedije li, na tome 136 sam bio povremeni član posade, radiotelegrafist. Davno je bilo, sedamdeset i neke, još nije mirisalo na probleme. Ili jest, jer je poslije 71 uvijek mirisalo!! Ali, ja to nisam tada znao i revno sam vršio svoju dužnost, negdje na kratkom valu, između 3 i 4 MHz pokušavao sam čuti postaju iz Kumbora i javit im da nismo ulovili ni jednu ribaricu… Jer to je bio uglavnom sadržaj patroliranja. I kad promislim u kakvu su beštiju pretvorili taj brodić i koje su beštije 91 navegale na njemu??

    I evo, upali mi se bumbeta. Ovo što sam napisao me potaknulo – pa kad mi se već piše, pisat ću o – vojnome roku, o “služenju” vojske. To najveći broj branitelja nije okusio, oni su odmah krenuli u stvarno vojevanje, sa stvarnim strjeljivom. E pa bilo je to u doba Titove države,  nešto poslije nego su Hrvatska ruža, Mika, Pero i drugi pali u nemilost. Zapravo, toliko za ovaj put,

NASTAVLJA SE (slijedeće godine)

Comments are closed.