Rat u Gradu

str. 76. po?etak Kalvarije

    Bi­la je ve? no? kad sam iza se­be ?uo po­ziv da kre­ne­mo. Uvu­kao sam gla­vu u ra­me­na i po­la­ko se okre­nuo spre­man na no­vu po­rci­ju uda­ra­ca. Me­?u­tim, bio je to moj pra­ti­lac. Na­kon što me je, na mo­ju mol­bu, odveo u za­hod, izi­šli smo iz “]e­lo­vi­ne”, pre­šli uli­cu i opet se na­šli na že­lje­zni­?koj pos­ta­ji. Vlak je ve? sta­jao i mi smo se ukrca­li u po­se­ban ku­pe. Ta­da sam shva­tio one ša­ma­re. Ni je­dan od one dvo­ji­ce uda­ra­?a ni­je ni­ka­da ni ?uo za me­ne. Bi­la je to psi­ho­lo­ška pri­prema, utje­ri­va­nje stra­ha u kos­ti. Za svog pra­ti­oca mo­gu sa­mo re­?i da je bio ko­re­ktan. Å maj­ser ni­je ispu­štao, no za­to mi je ski­nuo li­si­ce s ru­ku. Pred vra­ti­ma na­šeg ku­pea stal­no su zas­taj­ki­va­li dru­gi pu­tni­ci i za­vi­ri­va­li unu­tra. Na­kon ne­kog vre­me­na je­dan se sta­ri­ji ?o­vjek ohra­brio, otvo­rio vra­ta i za­pi­tao mog spro­vo­dni­ka da li mi smi­je da­ti ne­ko­li­ko ci­ga­re­ta. Krat­ko ra­zmi­sli­vši, ovaj mu odo­bri. Do­bio sam pu­nu ša­ku ci­ga­re­ta i ži­gi­ce. Us­ko­ro su po­?e­li i dru­gi do­la­zi­ti s is­tim pi­ta­njem. Bio sam za­trpan ci­ga­re­ta­ma i brdom hra­ne. U Cen­tral­ni za­tvor u Sa­ra­je­vu, u ko­ji sam po do­las­ku odve­den, do­nio sam pre­ko 800 ci­ga­re­ta. Ci­ga­re­te su mi os­ta­vi­li, a hra­nu odu­ze­li.

     Uba­?en sam u je­dnu ?e­li­ju ve­li­?i­ne oko 3 x 2 me­tra. U njoj je ve? sje­di­lo ili le­ža­lo šes­to­ro lju­di. Za me­ne mjes­ta ni­je bi­lo pa sam os­tao sta­ja­ti uz vra­ta. Poz­dra­vio sam i pred­sta­vio se. Je­dan­ kru­pni, sta­ri­ji go­spo­din, pro­du­ho­vlje­nog iz­gle­da po­zvao me da sje­dnem uz nje­ga. Po­kri­va­?a ni­sam imao a bio sam obu­?en u lje­tne hla­?e, ko­šu­lju krat­kih ru­ka­va i krat­ku ja­knu od tan­ke ba­lon svi­le. Na no­ga­ma sam imao san­da­le. Ta­ko obu­?en do­?e­kao sam 19. si­je?­nja 1950. go­di­ne kad su mo­ji prvi put uspos­ta­vi­li kon­takt sa mnom. Pa­ket je u za­tvor do­nio moj od­vje­tnik Ab­du­se­lam Ba­la­gi­ja.

 NASTAVLJA SE