Rat u Gradu

str. 68. “Istraga”

    Mo­ja su sa­slu­ša­va­nja tra­ja­la, s du­žim ili kra­?im pre­ki­di­ma, ci­je­li tra­vanj i svi­banj. Gos­to­vao sam i u “?u­?a­ma” i “mra­?a­ra­ma”, sta­jao sa­ti­ma na je­dnoj no­zi, “po­pio” bez­broj ša­ma­ra i uda­ra­ca drve­nim i gu­me­nim  pa­li­ca­ma, bio ve­zan ži­com i lan­ci­ma, vo­zan no­?u po Sa­ra­je­vu jer “ideš na strijelja­nje”, na­ri­bao se za sav ži­vot ho­dni­ka i za­ho­da, bo­ra­vio u vo­di do ko­lje­na i po 24 sa­ta. Iako ni­ka­da sa So­ka­lom ni­sam bio su­o?en, u svim is­tra­ži­te­lje­vim pi­ta­nji­ma osje­?ao sam nje­go­vo pri­sus­tvo. Taj moj na­vo­dni po­ku­šaj odlas­ka me­?u odme­tni­ke bio je gla­vna te­ma is­tra­ge. Upor­no sam ni­je­kao i u to­me i po­kraj svih mu­ka is­tra­jao. Is­tra­ži­te­lji su se mi­je­nja­li. Za­ma­ra­li su se brže od me­ne.

    Pred sam za­vrše­tak is­tra­ge, je­dnog sam ju­tra odve­den u ured is­tra­ži­te­lja Din­ka Fa­la­ta­ra. ?i­ni mi se da je to bi­lo u zgra­di ne­ka­dašÂ­nje Ze­malj­ske ban­ke. Ka­da sam uve­den, stao sam kod vra­ta. Na dru­gom kra­ju so­be za sto­lom okre­nut li­cem me­ni, sje­dio je Fa­la­tar. Is­pred sto­la, le­?i­ma okre­nut, sje­dio je net­ko u par­ti­zan­skoj uni­for­mi. Fa­la­tar me upi­tao da li to­ga dru­ga po­znam. Re­koh da ne znam dok se ne okre­ne. Ne­zna­nac se po­la­ko okre­ne i oslo­vi me: “Gdje si ra­tni zlo­?i­nac”. Pre­po­znah mog škol­skog dru­ga iz Ba­nje Lu­ke Mu­ha­me­da Ha­dži­?a. Imao je na­dim­ke Rex i Å lji­vo­tres. Ovo po­to­nje jer je bio ta­nak i ve­oma vi­sok a ma­le gla­ve. Ni­?im se ni­je po­se­bno is­ti­cao, bio je ne­ka­ko be­zbo­jan. Ni u snu ga ni­kad ne bih bio svrstao ni­ti u ko­mu­nis­ti­?ke sim­pa­ti­ze­re. Od­vra­tih da mu je poz­drav ne­pri­mje­ren jer ja ni­sam ra­tni zlo­?i­nac. I on­da moj dra­gi škol­ski ko­le­ga Å lji­vo­tres is­pri­?a naj­bo­lji vic ko­ji sam do ta­da ?uo. On je, ka­že, sre­di­nom 1944. go­di­ne bio uhi­?en od us­taške taj­ne po­li­ci­je kao sko­je­vac. Da mu ne bi pro­pa­la škol­ska go­di­na i ma­tu­ra, do­ve­den je iz us­ta­škog za­tvo­ra na ba­njolu­?ko po­lje da po­la­že ispi­te. Ta­da sam ja na­išao i nje­ga ona­ko ve­za­nog is­pre­bi­jao pušÂ­?a­nim kun­da­kom. Pre­ki­nuo sam to nje­go­vo bun­ca­nje ri­je­?i­ma da je to pri­je­sna laž.

    Fa­la­tar me je ne­ko vri­je­me pro­ma­trao i on­da mi prio­p?io da je is­tra­ga za­vrše­na i da idem pod Voj­ni sud. Vra­?en sam u OZN-u, po­ku­pio svo­je stva­ri i bio spro­ve­den u ne­ka­dašÂ­nji Ale­ksan­drov lo­gor u ko­je­mu je bio vo­j­ni za­tvor. Tu sam u sku­pnoj ?e­li­ji ?e­kao su­?e­nje. Op­tu­žni­ca ja­vnog tu­ži­te­lja 38. di­vi­zi­je, po­tpo­ru­?ni­ka Å o­fran­ca, ima­la je ?e­ti­ri in­kri­mi­na­ci­je. U vri­je­me “zlo­?i­na” pro­tiv “na­ro­da i drža­ve” iz prve dvi­je to­?ke imao sam še­sna­est go­di­na. Tre­?a to­?ka se odno­si­la na slu­že­nje u PTS (Po­gla­vni­ko­vi tje­le­sni sdru­go­vi) i za­ro­blja­va­nje u Ble­ibur­gu. Za­dnja, ?et­vrta, na­vo­dni po­ku­šaj pre­ba­ci­va­nja u šu­mu odme­tni­ci­ma. Sva dje­la po Za­ko­nu o kri­vi­?nim dje­li­ma pro­tiv na­ro­da i drža­ve, ?lan 3 to­?ke 3, 4, 6 i 7, kažÂ­nji­vo po ?la­nu 4 to­?ke 1 i 2 is­tog Za­ko­na. Op­tu­žni­ca se te­me­lji­la na mom “dje­lo­mi­?nom pri­zna­nju” i is­ka­zi­ma svje­do­ka: Me­hme­da Sel­ma­na, Mu­ha­me­da Ha­dži­?a, Ahme­ta Å e­hi­?a, Stje­pa­na Vi­da­ko­vi­?a i Dra­ge So­ka­la.

NASTAVLJA SE