Rat u Gradu

Str. 32. Pe?ena svinjetina

    Je­dnog ju­tra, dok sam sje­dio na pra­gu svo­je spa­va­oni­ce, moj mi sus­ta­nar u pro­la­zu re­?e da uzmem svo­ju li­men­ku i po­?em u vrt iza ku­?e. Taj vrt je u stva­ri bio oma­nji vi­no­grad.     Je­dan naš su­drug, lu­nja­ju­?i po tom vrtu – vi­no­gra­du, ot­krio je me­?u trso­vi­ma okru­glo ule­knu­?e pro­mje­ra mo­žda je­dan me­tar. Za­intere­si­ran, oba­vi­jes­tio je svog pri­ja­te­lja. Pro­na­šli su ne­ku že­lje­znu šip­ku i njo­me po­?e­li ro­va­ti. Ispod slo­ja od tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra ze­mlje ot­kri­li su li­me­nu kan­tu na ko­joj je po­klo­pac bio za­le­to­van. Upor­nim ra­dom ot­ko­pa­li su ba­?vi­cu i odva­li­li po­klo­pac. Unu­tra su bi­li na­sla­gani ko­ma­di pe­?e­nog svinj­skog me­sa za­li­ve­ni mašÂ­?u. Is­tog ?a­sa nas­ta­vlje­na je po­tra­ga po vi­no­gra­du i na još je­dnom mjes­tu ot­kri­ve­no je sli­?no ule­gnu­?e. Tu je bio za­ko­pan ve­li­ki sta­kle­ni ba­lon (neo­ple­te­na de­mi­ža­na) pun du­do­ve ra­ki­je. U stra­hu da net­ko ne pri­ja­vi stra­ža­ru nji­ho­ve na­la­ze i tako os­ta­nu bez pli­je­na, dvo­ji­ca na­la­zni­ka po­di­je­li­še me­so do za­dnjeg ko­ma­da i ra­ki­ju do za­dnje ka­pi. Me­ni je do­pao po­pri­li­?an ko­mad me­sa i pu­na kon­zer­va ra­ki­je. A on­da se do­go­di­lo ono što se mo­glo pre­dvi­dje­ti. Iz­gla­dnje­li lju­di na­va­li­še na ono me­so za­li­je­va­ju­?i ga ra­ki­jom. Za ne­pu­ni sat bi­li smo svi pi­ja­ni. Is­to­do­bno, is­pred je­di­nog za­ho­da, dašÂ­?a­re s izre­za­nim srcem na vra­ti­ma, us­tro­ji­o se nes­trplji­vi red. Svi smo do je­dnog do­bili pro­ljev. S ob­zi­rom na ma­lu pro­pu­snost za­ho­da us­ko­ro nas je bi­lo svu­da po vi­no­gradu. Kad je do­ne­se­na hra­na ľ nit­ko ni­je pri­la­zio vra­ti­ma. Stra­ža­ru je to bi­lo ?u­dno pa je ušao u dvo­ri­šte i na svo­je za­pre­pa­šte­nje ot­krio da smo svi bla­že­no pi­ja­ni. Iza­brao je je­dnog me­?u nama, odveo ga u stra­nu i na­kon ne­ko­li­ko “po­šte­nih” uda­ra­ca do­znao ci­je­lu is­ti­nu. Iz ne znam ko­jeg ra­zlo­ga ni­je nas pri­ja­vio. No za­to je sve­?a­no obja­vio da nas kažÂ­nja­va tri da­na bez hra­ne. Ta­ko je i bi­lo. Ne vje­ru­jem da je it­ko po­se­bno ža­lio. To­li­ko nam je i tre­ba­lo da se opo­ra­vi­mo. Kruh smo, me­?u­tim, re­do­vno do­bi­va­li. Pa i taj smo je­dva oku­si­li. Po­sli­je onih gr?e­va u trbu­hu i ?es­tog tr?a­nja u vi­no­grad ni­ko­me i ni­je bi­lo do je­la.

    Pre­ko plo­ta, od na­ših su­sje­da do­zna­li smo da je i u dru­gim vrto­vi­ma bi­lo sli­?nih ot­kri­?a. Re­zul­ta­ti su bi­li sli­?ni ili je­dna­ki. Iz­gle­da da su vla­sni­ci ku­?a pred bi­jeg ili mo­žda pred do­la­zak “oslo­bo­di­te­lja” ono što ni­su mo­gli po­ni­je­ti za­ko­pa­li po vrto­vi­ma. Vje­ro­ja­tno su ra­?u­na­li na po­vra­tak.

 

NASTAVLJA SE