Rat u Gradu

Str. 11. Povratak

    Promet se odvija u oba smijera pa kamioni voze dosta sporo. Nailaze partizani na konjima. Jedan, a kasnije su to ?inili i drugi, vi?e: gdje je Boban? Netko iz našeg kamion uzvra?a: tamo otraga.    Taj odgovor kao da je dao implus jaha?u koji obode konja i odjaha dalje. Od našeg Å iptara ?ujem rije?i koji mi još danas odzvanjaju u uhu: ovi mora da traže svog ro?aka. Pojma nije imao tko je Boban. Kako li se on uhvatio u ovo kolo?

   Ve? se smrkavalo kad se kolona zaustavila. Morali smo si?i s kamiona i na nekoj livadi preno?iti. Niti se vatre lože niti ima svjetla. Pokušavam osmotriti okoliš. Sve je veoma sumnjivo. Po iskopanoj zemlji nazirem neke jame, zapravo rovove. Iza rovova mogu se uo?iti strojnice s cijevima uperenim prema nama. Tjeskoba. Nitko ne progovara. Izmiješani vojnici i civili.

   Stiže naredba: ranjenici u kamione. Doznajem od jednog partizana da kolona kre?e prema Mariboru. Ruka mi je u zavojima pa sam smatran ranjenikom, što u stvari i jesam. Brzo razmišljam što s majkom i bratom? Ovo ovdje, daleko od ikakvog naselja, jame i uperene strojnice nimalo mi se ne svi?aju. Uz jedan kamion stoji mladi partizanski oficir. Tek kasnije kada sam nau?io razlikovati njihove oznake, shvatio sam da je bio komesar. Ima blagi, profinjeni izraz lica. Ne obaziru?i se na dobri?inu Å iptara, prilazim mu i molim ga da se moja “starica majka” (tada je imala 45 godina) sa “slijepim mla?im bratom” (Miro je ranije ozlije?en na oku i nosio je nao?ale s jednim mat staklom) ukrca sa mnom na kamion. Dugo me je bez rije?i promatrao i onda u mojoj pratnji pošao na livadu. Majka mu pruža malu zlatnu cigaret-dozu s ugraviranim imenom: Maria. Oficir nijemo uzima, razgleda i spušta u prsni džep. Pokretom glave odobrava.

   Svi troje smo opet zajedno u kamionu. Å ?u?urili smo se u jednom kutu. S nama su svi ranjenici, ve?ina ih je pokretna, ali ima nesretnika koji se ne mogu kretati, leže na dekama ili poljskim nosilima. Jedan od njih neprestano zuri u svoje ruke. Okre?e dlanove i nadlanice. Treba li mu što? Ne, ništa. Po livadi se kre?u neke siluete. ?uvari koji su tu bili ili su od nekuda pristigli. Povremeno odjekuje pucnjava. Postaje sve tamnije. Kiša. Neizvjesnost. Å to ?e biti s nama? Više se ne vidi niti žar ne?ije cigarete. Košmarni polusan. Gotovo ne primje?ujem da je kamion krenuo.

NASTAVLJA SE