Jedna više – manje “normalna” ratna noć…

Juso Grebović:

Iako nisam pušio, u tom momentu ne znam što bih bio dao za jednu cigaretu!! Noć je strašno sporo odmicala, izgledalo je da nikada neće svanuti….Kiša je i dalje jako padala a ja sam se počeo sve jače tresti jer sam bio potpuno mokar, a rano jutro je bilo hladno. Ponekad sam ipak čuo da netko prigušeno kašlje. I taman kad pomislim: dobro je, to su naši – a onda se javi i misao: pa i četnici znaju kašljati?!?

Kiša je pred samo svanuće malo popustila a ja ne znam ni koliko je sati, ali mi se stalno čini: evo samo što nije, sada će svanuti. Relativno je kako duga može biti noć kad si mokar, promrzao, kad su ti uši kao kod zeca, a zvukova svejedno kao da i nema… Posebno su dugi oni zadnji sati noći, ma ne sati nego minuti, pred svitanje. A sa svih strana, iza svakog kamena, iza svakog grma možda čeka kakav metak, možda su se po noći prišuljali do naših položaja… Svakakve se misli roje po glavi… Pa se umirujem: ma gdje će se oni šuljati po ovakvoj noći i ovakvome kamenjaru, niti su na svome, niti se za svoje bore… Spavaju na suhome i briga ih za nas… barem za sada!

Pomalo je ipak počelo svitati, i ta duga noć ima svoj kraj, prvi sramežljivi traci svjetla počeli su se nazirati kroz tamu, a napokon je i kiša prestala. I napokon sam čuo šaputanje u škripovima i u grmlju i shvatio da su ipak oko mene samo moji suborci. Više-manje mokri i promrzli kao i ja. A u takvome društvu brzo se zaboravi duga noć, sve muke i noćni zvukovi… Noć je prošla – novi ratni dan je pred nama. Neprijatelj je tu na par koraka u selu. Bude se sva čula, onaj oprez koji je nastao kao osmo čulo.

I od promrzlog malog čovjeka, mokrog i jadnog, koji kao ćuk sjedi na šljemu punom vode – u osvitu zore opet nastaje ratnik!! Borac za slobodu Hrvatske. Za ovo što danas imamo. Protekla noć samo je jedna više od onih ružnih… Idemo dalje!

Ipak – možda ove slike probude malo savjesti kod svih koji su zaboravili kako se iskovala sloboda. Kako su mali ljudi davali sebe, svoje zdravlje. Dali smo im to vratili barem djelomično, osim što se na onih 200-250.000 ovakvih branuitelja s prve crte dodalo 250.000 kafe kuharica, čata i puhača u trumbetu?? Juso u ovo praskozorje nije imao ni kafu ni išta toplo, njegova toplina sušila je odjeću. Isti dan nastavio je svoj ratni put… Neki “ratnici”, danas visoko pozicionirani, u toplim uredima pili su prvu jutarnju…

NASTAVLJA SE

Series NavigationKako izgleda rat?Nema više…

Comments are closed.