Rat u Gradu

136 jbm ti ma… !!

    Evo me uhitilo… piskaranje. Do?e to tu i tamo, pa prsti samo lete po tipkovnici, na koncu ispadne nešto, a rijetko popravljam i vra?am se na napisano. Neznam zašto (ma znam, kriv je dnevnik!) sam se sjetio jednog dana u studenom 91, kada sam sa Ladijem iz tehnike bolnice na krovu zgrade postavljao antenu, dok je patrolac prolazio dosta blizu, a mi se pitali ho?e li nas zasut… Sre?om nije, ali mu svejedno je… sve po spisku! Nadam se da je skot ve? odavno izrezan i pretvoren u ožice i pantarule, ili negdje zaga?uje dno mora… dovoljno duboko da nikad ne iza?e!

Evo kako sam po?eo pisati ratnu crticu:

    Da ne bude zabune: 136 je bila oznaka onog patrolnog brodi?a, one tzv “JRM”, koji se veživo u ?etverovezu ispred robne ku?e Min?ete. Ponekad je dolazio i 138, jbm majku i njemu.

    Ali zašto sad odjednom to? Pa eto pisao sam nešto,  pa sam se pod utiskom Ratnog dnevnika sjetio tzv. “JNA”, i tzv. “JRM” milu im… Sjetim se tih patrolaca, jest da na 3 bofora mora njesu izlazili iz porta, ali imali su top?i? koji nam je u?inio dosta štete. I, tragedije li, na tome 136 sam bio povremeni ?lan posade, radiotelegrafist. Davno je bilo, sedamdeset i neke, još nije mirisalo na probleme. Ili jest, jer je poslije 71 uvijek mirisalo!! Ali, ja to nisam tada znao i revno sam vršio svoju dužnost, negdje na kratkom valu, izme?u 3 i 4 MHz pokušavao sam ?uti postaju iz Kumbora i javit im da nismo ulovili ni jednu ribaricu… Jer to je bio uglavnom sadržaj patroliranja. I kad promislim u kakvu su beštiju pretvorili taj brodi? i koje su beštije 91 navegale na njemu??

    I evo, upali mi se bumbeta. Ovo što sam napisao me potaknulo – pa kad mi se ve? piše, pisat ?u o – vojnome roku, o “služenju” vojske. To najve?i broj branitelja nije okusio, oni su odmah krenuli u stvarno vojevanje, sa stvarnim strjeljivom. E pa bilo je to u doba Titove države,  nešto poslije nego su Hrvatska ruža, Mika, Pero i drugi pali u nemilost. Zapravo, toliko za ovaj put,

NASTAVLJA SE (slijede?e godine)